Tumori mogu biti benigni i maligni. Tumorske ćelije benignih tumora liče na normalnu ćeliju od koje su nastali, ali je odnos ovih ćelija poremećen i ne služi određenoj funkciji. Benigni tumori su toliko rasprostranjeni, da praktično svaki čovek ima po neki benigni tumor. Najveći broj benignih tumora ostaje dobroćudan u toku celog života. Maligne ćelije malignih tumora mogu da više ili manje liče na matičnu ćeliju i zahvaljujući tome određujemo poreklo tumora. Ali, što maligna ćelija manje liči na matičnu, to je tumor destruktivniji i teže možemo odrediti primarno poreklo tumora. Maligna ćelija se autonomno ponaša u organizmu, kraće živi od normalne, matične ćelije i vrlo je osetljiva, pa je tako zračenje i razne hemijske materije jako oštećuju, što se i koristi u lečenju. Maligne ćelije vremenom ulaze u limfne žlezde i krv pa tako nastaju metastaze i bolest postaje sistemska. Rastom tumor zahvata i okolne organe.
Maligni tumor retko nastaje u potpuno zdravom tkivu. Najčešće se javlja u tkivu koje je već duže vreme patološki izmenjeno. Taj preobražaj je duži proces, koji nekada traje godinama.